Хронологија Српске Православне Парохије
Св. Цара Константина и Царице Јелене
у Великом Војводству – Луксембург
Српска Православна Црква, (Luxemburg-Pulvermhül), од септембра 2008 године
година 2005 – 2008
Године 2005, заједно са подршком и благословом нашег Преосвештеног Владике Луке, успевамо да измолимо од генералног викара г. Шилца да Католичку цркву у Шутранжу, коју смо до тада користили два пута месечно, добијемо за редовна недељна богослужења – за служење Свете Литургије. У томе нам је много помогао и католички Парохијски свештеник за Нидеранвен и Шутранж г. Феликс Штајшен који нам је био веома наклоњен. Уз његову помоћ смо добили и општинску салу у Шутранжу коју смо користили после богослужења за окупљања, прославе и састанке Црквеног одбора, као и велику салу Културног центра за прославу Парохијске Славе.
У том раздобљу од 2005 до 2008 године Црква се борила за сваког верника, било је и оних који себе нису препознавали у црквеном поретку и одлазили. Прилив избеглица прво из Босне па потом са Косова и Метохије био је све већи. Долазили су Срби да траже помоћ око решења њиховог статуса. Некима је Црква успела да помогне, неки су се изборили сами за останак у Луксембургу, а већи број њих је на нашу жалост био враћен у Отаџбину. Сви ти људи скупљени из разних крајева дошавши у Луксембург, како наш народ каже: ,,трбухом за крухом“, су чланови наше Цркве, верници о којима треба водити духовну бригу. Тако се Српска заједница у Луксембургу полако умножавала а и наша Црква је добијала све више нових чланова.
Од важних догађаја у години 2006 – посебно бих издвојио изложбу икона галерије ,,Црквина“ Епархије Захумскохерцеговачке коју је водила г-ђа Беба Дражић. Изложба је претходно била у Паризу па је потом по благослову нашег Владике Луке и Владике Григорија пренета у Луксембург. Организацију изложбе у Луксембургу преузели су на себе, Српска Православна Црква у сарадњи са Српским Културним Клубом , и српским удружањима Видовданом и Озреном. Отварање изложбе је је било веома посећено, свечано, са нашим Владиком, високим гостима Католичке цркве и монахињама манастира Пресвете Богородице из Вожа.
Изложбе икона, организатори изложбе са Владиком Луком, мај 2006 године
Година културе у држави Луксембург 2007 – доноси нам погодности да додатним духовно-културним манифестацијама оснажимо нашу црквену заједницу у Луксембургу. Представили смо два наша пројекта министарству Културе као и другим верским хришћанским заједницама, од којих смо добили подршку и помоћ, али због густине садржаја ове наше манифестације су пренете у 2008 годину.
Први пројекат, фебруар 2008 – изложба Проте Воје Билбије, његово стваралаштво у сребру, сликарство, дрводељство као и радови тесани у камену, гравуре на стаклу, такорећи многострани опус његовог стваралаштва слио се у Изложбу која је носила назив: ,, Сребро у распознавању Истине“, а под Истином подразумевамо Бога. За изложбу смо добили репрезаентативну галерију Нојминстер, изложба је трајала месец дана. На отварању изложбе поред нашег владике Луке који је благословио отварање, присуствовали су Надбискуп Католичке Диоцезе господин Франк, генерални Викар господин Шилц, директор културног центра Нојминстер господин Фризони, представници других хришћанских цркава, парохијани Проте Воје из Холандије, хор цркве Светог Саве из Париза и наши парохијани. На овој изложби Преосећени Владика Лука је одликовао орденом Светог Саве генералног Викара Католичке Диоцезе господина Шилца због заслуга на великој помоћи нашој Цркви око добијања права јавноси у држави Луксембург.
Прота Воја говори на отварању изложбе
Владика Лука, господин Шилц, отац Зоран
Г. Др Жан Клод Ларше, о делу Проте Воје
Други пројекат, јун 2008 – Концерт хора ,,Бранко“ из Ниша у Луксембургу. Овај пројекат је такође подржан од Министарства Култутре, Католичке цркве и спонзора, као и братске Парохије из Брисела у којој је хор имао Концерт и једнодневно гостовање. Концерт хора Бранко којим диригује госпођа Сара Цинцаревић, одржан је у Сан Мишел Кирхе-црква Светог Архангела Михајила, концерт је прошао веома запажено. Дргог дана Хор је певао на Парохијској Слави Свети Цар Константин и Јелена. Архијерејском Литургијом је началствовао Преосвећени Владика Лука са више свештеника. У гостима су нам били отац Бранко и отац Ненад из Ниша, и свештеник Грчке Парохије отац Елефтериос. Прелепо појање на Светој Литургије је на многе вернике оставило јак духовни утисак стварајући осећај Царства небеског. Славски ручак са високим гостима, хором и верницима одржан је у црквеној сали у Хостерту.
Хор Бранко концерт
Директор хора и господин Шилц
По завршеном концерту са Владиком Луком
година 2004
Година 2004 је кључна за Српску Православну Цркву у Луксембургу, за њен статус и њен будући развој. На Ђурђевдан 2004. године ликсембуршка јавна гласила објавила су вест да је Луксембуршки парламент изгласао проширење конвенције којом се поред Грчке признаје још и Српска и Румунска Православна Црква, додељује нам се статус јавног субјекта, установе, и свештеник по постављењу добија статус државног функционера за јавне послове. Ово државно признање је суштински променило положај не само наше цркве као установе него и положај наших верника који живе и раде у Луксембургу у смислу остварења права на слободу вере коју су преко надлежног свештеника кога држава помаже могли да о њој уче и да је практикују. Да имају редовна богослужења, хришћанске обреде, веронауку и да преко свога свештеника буду укључени и информисани у верска и културна збивања у држави Луксембург.
Да би све горе наведено било оствариво и за Цркву корисно, обавеза је била да се Парохијски свештеник отац Зоран Радивојевић пресели из Валмонта (Француска) у Луксембург како би успоставио редовна богослужења и интезивирао парохијски живот. То се и десило у октобру 2004 године Луксембуршка парохија је добила свог првог свештеника, са сталним боравком у Луксембургу.
Свештеник је одмах по доласку у Луксембург постао члан Савета Хришћанских Цркава, које је веома битно тело за одржавање међуконфесионалних односа и радио на проналажењу решења за успостављање редовних богослужења.
година 2001 – 2004
Прва оснивачка Скупштина Српске Православне Парохије Луксембуршке, одржана је у руском културном центру «Пушкин» у Луксембургу, 14. Јануара 2001 године. Скупштином је Председавао Свештеник о. Зоран Радивојевић. Скупштина је изабрала први привремени Парохијски Савет и Управни Одбор, пред којом су чланови положили заклетву:
Дарко Коџас председник,
Симо Цвијетковић потпредседник
Соња Вукотић секретар
Петар Младеновић благајник
Владимир Лазић тутор
Милан Станковић тутор
Гордана Станковић тутор
Михајло Дудар контролор
Младен Јовановић контролор
Александар Вукотић контролор
Мирослав Савић члан
Љубо Кикић члан
Зоран Вукашиновић члан
Јовица Грујић члан
Милан Симић члан
Парохија је по благослову преосвештеног Епископа ЛУКЕ добила своје Заштитнике и своју славу Св. Цара Константина и Царицу Јелену а тиме и своје пуно име «СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА СВ. ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ – ЛУКСЕМБУРГ»
Усвојен је парохијски СТАТУТ.
Богослужења готово и да није било, осим појединих заједничких обреда у присуству већег броја верника: Вечерња молитва у сали код Српског Православног Хуманитарног Друштва ОЗРЕН, Освећење БАДЊАКА у просторији фирме г.Милана Симића у Бершему, и Прослава Светог Саве у спортском клубу поред цркве у Бершему, у организацији Српског Културног Клуба.
У овом периоду организовања Српске Православне Парохије у Луксембургу важно је истаћи да су велику и несебичну помоћ, како у финансијском тако и у сваком другом погледу пружили, Српско Православно Хуманитарно друштво ОЗРЕН, и СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ, на челу са својим председницима г. Симом Цвијетковићем и г. Миланом Симићем.
Прва Св. Архијерејска Литургија, служена је у грчкој цркви 10.јуна 2001г. Служио је Његово Преосвештенство Епископ Западноевропски г. Лука уз саслужење грчког свештеника Елефтериоса и о. Зорана Радивојевића. Резање Славског колача и славски ручак организован је у Бофорту, у мини голф клубу код г.Владе Луковића, уз помоћ домаћина и велико залагање Парохијског одбора. Домаћин Славе био је Симо Цвијетковић са породицом.
Прослава наше парохијске Славе и долазак Преосвећеног Владике Луке, отвара нам могућност за договор са грчким свештеником за коришћење Грчке цркве, што се и десило уз сагласност грчког Свештеника Елефтериоса и благослова Митрополита грчког Пантелејмона, прва редовна вечерња служба одржана је 30.септембра 2001 године у 17.ч.
Прво паљење Бадњака у Луксембургу и прослава Бадње Вечери са великим бројем верника о Божићу 2002 године даје нам додатну снагу да у свом раду истрајемо на њиви Господњој.
Већ у пролеће 2002 године успостављамо званичан контак са Диецезом (католичком црквом) у Луксембургу, који доноси позитивне вести за нашу Парохију. Преосвећени Владика Лука и Генерални Викар г. Шилц састају се у Паризу, да би резултат њиховог састанка већ након два месеца био, добијање Католичке цркве у Шутранжу за прославу наше Парохијске славе и пријем у министарству Вера код г. Министра БИЛТЖЕНА у вези статуса СПЦ у Луксембургу.
Парохијску Славу прославили смо веома свечано 09.јуна 2002 године, Свету Архијерејску Литургију је служио наш Преосвештени Владика Лука, уз саслужење свештеника Јована из Париза и оца Зорана Радивојевића. Духовну радост и учешће на нашој слави поделили су са нама и наши гости, ипођакон Жан Клод Ларше, Игуманија Јелена са сестрама из манастира Пресвете Богородице из Вожа, које су својим умилним певањем духовно улепшали нашу Славу. Домаћин славе је био г. Мирослав Савић са породицом. Славски ручак и резање Славског колача приређен је у сали културног центра у Шутранжу.
Сутрадан по Слави имали смо важан пријем у министарству вера код г. Билтжена уз присуство Монсињора Шилца. У нашој делегацији са Владиком Луком био је отац Јован свештеник из Париза, г. Милан симић потпретседник УО, и г. Михаило Дудар секретар УО, и Ваш свештеник отац Зоран Радивојевић.
Састанак је унапред био припремљен од г. Шилца и Владике Луке, прошао је у врло пријатељском тону у разговору са министром, изложена је ситуација наше парохије у луксембургу, а такође у ком броју и колико дуго су присутни Православни Срби на територији државе Луксембург, овај састанак је отворијо врата решењу статуса Српској Православној Цркви у Великом Војводству Луксембург.
Већ од септембра месеца 2002 године добили смо католичку цркву у Шутранжу на коришћење са могућношћу да једном месечно служимо Св. Литургију а једном месечно вечерњу службу.
Црква у Шутранжу уступљена за наша богослужења од 2002 до 2008 године
Основано је мало певачко друштво под водством г. Михајла Дудара, које нам својим многотрудним умилним певањем украшава Света Богослужења.
На Светог Саву 2003 године Митрополит Грчке Православне цркве г. Пантелејмон који заступа све православне вернике пред институцијама земаља Бенелукса потписао је у министарству вера у Луксембургу конвенцију по којој Српска црква у Луксембургу добија ЈАВНИ СТАТУС т.ј. улази под окриље државе Луксембург.
Да би ова конвенција била правоснажна предходно мора бити изгласана у прламенту и објављена у службеном гласнику, на шта још чекамо.
Парохијску Славу у 2003 години, прослависмо Архијерејском Литургијом коју је служио Преосвештени Владика Лука уз саслужење оца Предрага Гајића свештеника из Минхена и оца Зорана Радивојевића, ипођакона Жан Клода и богослова из Париза који су помогли нашем певачком друштву да нам Света Литургија буде још умилнија. Резање славског колача и славски ручак обављен је у сали Културног центра у Шутранжу а домаћин славе био је г. Милан Симић са породицом.
У рад и активности наше парохије улазе и следећи садржаји које ћу поменути само у кратким цртама: посете богослужењима у другим црквама и парохијама, ходочашће нашем православном манастиру у Вожу, помоћ манастиру од стране наше парохије, културне активности, сарадња са школом спског језика, сарадња са клубовима, развијање хришћанског духа љубави у спској заједници у Луксембургу.
Почели смо пре три године ни од чега само са вером у Бога и добром вољом, драга браћо и сестре, данас смо дошли до тога да имамо сигурно обезбеђено богослужбено место (цркву), Свету Службу два пута месечно, црквени одбор који је радио прилично стабилно и одржавао финансијску сигурност, решен статус Српске Православне Цркве у Луксембургу, остаје само питање дана када ће бити правоснажан. И што је најважније једно мало духовно језгоро Православних верника које ће се надам се уз Божију помоћ временом увећавати. Зато требамо бити задовољни и Богу и светом Цару Константину и Царици Јелени захвални.
Драга Браћо и сестре морам да кажем и то да је овај наш рад на оснивању парохије и њеном оживљавању имао и извесних искушења и потешкоћа тако да ни чланови Парохијског Савета нису исти као пре три године. Разне оставке почев од бившег претседника УО г. Дарка Коџаса, и друге, као и неактивности појединих чланова принудиле су нас да у ходу допуњавамо црквени одбор и решавамо ова персонална питања тако да се не осете или бар да битно не утичу на духовни живот наше Парохије. Чланови садашњег Парохијског Савета и УО до избора новог су:
Симо Цвијетковић председник
Милан Симић потпредседник
Михаило Дудар секретар
Јовица Грујић благајник
Вера Милутиновић тутор
Љубо Кикић тутор
Мирослав Савић тутор (у оставци)
Ристо Љубибратић члан
Александар Вукотић члан
Зоран Вукашиновић члан
Раде Достанић члан
Милан Гавриловић члан
Бранко Сарач члан
Свети Апостол Павле каже: “Ко издржи до краја спашће се“, тако да овде вечерас можемо слободно да честитамо свим члановима овог управног одбора наше парохије, знајући сви колико је труда требало уложити да би се дошло до овга дана а собзиром на претходно изложене активности и постигнутом успеху у раду наше парохије.
Хвала Вам,
У Луксембургу на Сретење Господње
15.фебруар 2004 године
Свештеник,
Зоран Радивојевић