Историје парохије

      Хронологија Српске Православне Парохије

         Св. Цара Константина и Царице Јелене

              у Луксембургу од 2001 до 2004 год.

 

Прва оснивачка Скупштина Српске Православне Парохије Луксембуршке, одржана је у руском културном центру «Пушкин» у Луксембургу, 14. Јануара 2001 године. Скупштином је Председавао Свештеник о. Зоран Радивојевић. Скупштина је изабрала први привремени Парохијски Савет и Управни Одбор, пред којом су чланови положили заклетву:

 

Дарко Коџас                председник,

Симо Цвијетковић      потпредседник

Соња Вукотић             секретар

Петар Младеновић     благајник

Владимир Лазић         тутор

Милан Станковић       тутор

Гордана Станковић    тутор

Михајло Дудар           контролор

Младен Јовановић     контролор

Александар Вукотић контролор

Мирослав Савић        члан

Љубо Кикић               члан

Зоран Вукашиновић  члан

Јовица Грујић             члан

Милан Симић             члан

 

Парохија је по благослову преосвештеног  Епископа ЛУКЕ добила своје Заштитнике и своју славу Св. Цара Константина и Царицу Јелену а тиме и своје пуно име «СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА СВ. ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ – ЛУКСЕМБУРГ»

 

Усвојен је парохијски  СТАТУТ.

 

Богослужења готово и да није било, осим појединих заједничких обреда у присуству већег броја верника: Вечерња молитва у сали код Српског Православног Хуманитарног Друштва ОЗРЕН, Освећење БАДЊАКА у просторији фирме г.Милана Симића у Бершему, и Прослава Светог Саве у спортском клубу поред цркве у Бершему, у организацији Српског Културног Клуба.

 

У овом периоду организовања Српске Православне Парохије у Луксембургу важно је истаћи да су велику и несебичну помоћ, како у финансијском тако и у сваком другом погледу пружили, Српско Православно Хуманитарно друштво ОЗРЕН, и  СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ, на челу са својим председницима г. Симом Цвијетковићем и г. Миланом Симићем.

 

Прва Св. Архијерејска Литургија, служена је у грчкој цркви 10.јуна 2001г. Служио је Његово Преосвештенство Епископ Западноевропски г. Лука уз саслужење грчког свештеника Елефтериоса и о. Зорана Радивојевића. Резање Славског колача и славски ручак организован је у Бофорту, у мини голф клубу код г.Владе Луковића, уз помоћ домаћина и велико залагање Парохијског одбора. Домаћин Славе био је Симо Цвијетковић са породицом.

 

Прослава наше парохијске Славе и долазак Преосвећеног Владике Луке, отвара нам могућност за договор са грчким свештеником за коришћење Грчке цркве, што се и десило уз сагласност грчког Свештеника Елефтериоса и благослова Митрополита грчког Пантелејмона, прва редовна вечерња служба одржана је 30.септембра 2001 године у 17.ч.

 

Прво паљење Бадњака у Луксембургу и прослава Бадње Вечери са великим бројем верника о Божићу 2002 године даје нам додатну снагу да у свом раду истрајемо на њиви Господњој.

 

Већ у пролеће 2002 године успостављамо званичан контак са Диецезом (католичком црквом) у Луксембургу, који доноси позитивне вести за нашу Парохију. Преосвећени Владика Лука и Генерални Викар г. Шилц састају се у Паризу, да би резултат њиховог састанка већ након два месеца био, добијање Католичке цркве у Шутранжу за прославу наше Парохијске славе и пријем у министарству Вера код г. Министра БИЛТЖЕНА у вези статуса СПЦ у Луксембургу.

 

 

Парохијску Славу прославили смо веома свечано  09.јуна 2002 године, Свету Архијерејску Литургију је служио наш Преосвештени  Владика Лука, уз саслужење свештеника Јована из Париза и оца Зорана Радивојевића. Духовну радост и учешће на нашој  слави поделили су са нама и наши гости, ипођакон Жан Клод Ларше, Игуманија Јелена са сестрама из манастира Пресвете Богородице из Вожа, које су својим умилним певањем духовно улепшали нашу Славу. Домаћин славе је био г. Мирослав Савић са породицом. Славски ручак и резање Славског колача приређен је у сали културног центра у Шутранжу.

 

Сутрадан по Слави имали смо важан пријем у министарству вера код г. Билтжена уз присуство Монсињора Шилца. У нашој делегацији  са Владиком Луком био је отац Јован свештеник из Париза, г. Милан симић потпретседник УО, и г. Михаило Дудар секретар УО,  и Ваш свештеник отац Зоран Радивојевић.

 

Састанак је унапред био припремљен од г. Шилца и Владике Луке, прошао је у врло пријатељском тону у разговору са министром, изложена је ситуација наше парохије у луксембургу, а такође у ком броју и колико дуго су присутни Православни Срби на територији државе Луксембург, овај састанак је отворијо врата решењу статуса Српској Православној Цркви у Великом Војводству Луксембург.

 

Већ од септембра месеца 2002 године добили смо католичку цркву у Шутранжу на коришћење са могућношћу да једном месечно служимо Св. Литургију а једном месечно вечерњу службу.

 

Основано је мало певачко друштво под водством г. Михајла Дудара, које нам својим многотрудним умилним певањем украшава Света Богослужења.

 

На Светог Саву 2003 године Митрополит Грчке Православне цркве г. Пантелејмон који заступа све православне вернике пред институцијама земаља Бенелукса потписао је у министарству вера у Луксембургу конвенцију по којој Српска црква у Луксембургу добија ЈАВНИ СТАТУС  т.ј. улази под окриље државе Луксембург.

 

Да би ова конвенција била правоснажна предходно мора бити изгласана у прламенту и објављена у службеном гласнику, на шта још чекамо.

 

Парохијску Славу у 2003 години, прослависмо Архијерејском Литургијом коју је служио Преосвештени Владика Лука  уз саслужење оца Предрага Гајића свештеника из Минхена и оца Зорана Радивојевића, ипођакона Жан Клода и богослова из Париза који су помогли нашем певачком друштву да нам Света Литургија буде још умилнија. Резање славског колача и славски ручак обављен је у сали Културног центра у Шутранжу а домаћин славе био је г. Милан Симић са породицом.

 

У рад и активности наше парохије улазе и следећи садржаји које ћу поменути само у кратким цртама: посете богослужењима у другим црквама и парохијама, ходочашће нашем православном манастиру у Вожу, помоћ манастиру од стране наше парохије, културне активности, сарадња са школом спског језика, сарадња са клубовима, развијање хришћанског духа љубави у спској заједници у Луксембургу.

 

Почели смо пре три године ни од чега само са вером у Бога и добром вољом, драга браћо и сестре, данас смо дошли до тога да имамо сигурно обезбеђено богослужбено место (цркву), Свету Службу два пута месечно, црквени одбор који је радио прилично стабилно и одржавао финансијску сигурност, решен статус Српске Православне Цркве у Луксембургу, остаје само  питање дана када ће бити правоснажан. И што је најважније једно мало духовно језгоро Православних верника које ће се надам се уз Божију помоћ временом увећавати. Зато  требамо бити задовољни и Богу и светом Цару Константину и Царици Јелени захвални.

 

Драга Браћо и сестре морам да кажем и то да је овај наш рад на оснивању парохије и њеном оживљавању имао и извесних искушења и потешкоћа тако да ни чланови Парохијског Савета нису исти као пре три године. Разне оставке почев од бившег претседника УО г. Дарка Коџаса, и друге, као и неактивности појединих чланова принудиле су нас да у ходу допуњавамо црквени одбор и решавамо ова персонална питања тако да се не осете или бар да битно не утичу на духовни живот наше Парохије. Чланови садашњег Парохијског Савета и УО до избора новог су:

 

Симо Цвијетковић        председник

Милан Симић                потпредседник

Михаило Дудар            секретар

Јовица Грујић                благајник

Вера Милутиновић       тутор

Љубо Кикић                  тутор

Мирослав Савић           тутор (у оставци)

Ристо Љубибратић       члан

Александар Вукотић    члан

Зоран Вукашиновић     члан

Раде Достанић               члан

Милан Гавриловић       члан

Бранко Сарач                члан

 

Свети Апостол Павле каже: “Ко издржи до краја спашће се“, тако да овде вечерас можемо слободно да честитамо свим члановима овог управног одбора наше парохије, знајући сви колико је труда требало уложити да би се дошло до овга дана а собзиром на претходно изложене активности и постигнутом успеху у раду наше парохије.

 

Хвала Вам,

У Луксембургу на Сретење Господње

                                                                                         15.фебруар 2004 године

 

Свештеник,

Зоран Радивојевић