ПРАЗНИЧНА БОГОСЛУЖЕЊА 03. јун субота у 10.00ч. Свети Цар Константин и Јелена - по завшеној Светој служби Божијој - Помен Духовских Задушница за с
ПРАЗНИЧНА БОГОСЛУЖЕЊА
03. јун субота у 10.00ч. Свети Цар Константин и Јелена – по завшеној Светој служби Божијој – Помен Духовских Задушница за све наше преминуле сроднике, припремити имена упокојених и доставити свештенику.
04. јун недеља у 10.30ч. ДУХОВИ – ТРОЈИЦА, по завршеној Светој Литургији свештеник чита посебне три молитве клечи се у цркви и плету се венчићи од траве уз сваку молитву. Ови венчићи се уносе у домове са благословом празника Духа Светога и за заштиту ваших домова, чувају се преко целе године.
ДУХОВИ, ТРОЈИЦЕ, СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ (грч: Πεντηκοστή), рођендан хришћанске Цркве; празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница.
У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: „И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.“ (Дап 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога Духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку.
То је један од највеличанственијих хришћанских празника из апостолског времена (Дап 2,1-22). Богослужења на Педесетницу одликују се вечерњом службом, која се обавља у наставку Литургије, као спомен на то што су се Апостоли одмах разишли по свету да проповедају; на њој се читају молитве Св. Василија Великог; у њима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас он све удостоји небеског Царства. На овај празник, богословски назван и Тројице, јер се појавило и физички Tpeћe Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна Црква украшава храмове, у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (Св. Григорије Богослов, Проповед 44).
Овај обичај је прешао у хришћанску Цркву из Јудејске цркве, где су се у славу примања Синајског законодавства, које је дато под ведрим небом, украшавале синагога и куће гранчицама; ова симболика је израз благодарности Богу. Богослужење новозаветне Цркве изванредно одражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског песничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозаветни празник одлична позадина – праслика.
Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и Силазак Светог Духа на Апостоле рођендан хришћанске Цркве – истог дана, после проповеди Св. Петра, обраћено је три хиљаде верујућих (ДАп 2,4). За догађај Педесетнице уско је везан доживљај глосолалије, говор непознатим језицима, или разумевање страних језика.
У Црквеној иконографији, Силазак Светог Духа представљен је верном сликом како Апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (то место је за Господа Христа, који се десет дана раније вазнео на небо).
Духовске задушнице
Држе се уочи Свете Педесетнице – Духова. Тога дана врши се помен свима од века уснулим побожним Хришћанима, оцима и браћи. У служби овога дана Црква се моли за све оне који су побожно уснули у пустињи, градовима, на мору, на земљи, на сваком месту; за душе уснулих царева, свештеника, архијереја, монаха и световњака у сваком узрасту, од Адама до данас.
(текст преузет са странице православље.нет)
Свим верницима Српске Православне Парохије Луксембуршке желим срећне и благословене празнике Свете Тројице и празника Силаска Светога Духа на апостоле – рођендана Цркве Христове!
Ваш,
Прота Зоран Радивојевић